Svake godine na Međunarodni dan mladih, imamo priliku da čujemo (uglavnom) sumorne statistike o mladima, svetu koji im je ostavljen i načinima na koje se uklapaju u takav svet. Ovaj put, pogotovo u trenutku kada toliko stvari stoji naopako, ostavili smo brojeve i statistike sa strane – i rešili da govorimo o mladima i sa mladima iz svog iskustva.
Kroz volonterske kampove i projekte u oblasti zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije se već decenijama bore da u mlade ljude usade ne samo ljubav prema prirodi, već i osećaj lične vrednosti, solidarnosti i zajedništva u svim sferama društva.
Ovo su neki od problema koje smo uočili kroz rad s mladim ljudima, i načini da se kroz aktivnosti Mladih istraživača ti problemi prevaziđu.
„Mladima neko treba da pokaže da su bitni“
Lena Tatalović, koordinatorka promotivnih aktivnosti MIS-a
Kroz svoj rad s mladim ljudima, primetila sam da često žive s osećajem da ih niko ništa ne pita. Zbog toga, misle da nisu relevantni akteri u društvu i da ne postoji šansa da nešto urade za sebe i druge. U stvari, samo ih treba staviti u poziciju u kojoj će shvatiti koliko i male stvari mogu mnogo toga da promene. Kad se isti ti mladi ljudi priključe nekim našim kampovima, najčešće odu u inostranstvo. Odu u neko selo u Češkoj, Italiji ili Francuskoj. Tamo poprave bedeme starog manastira, učestvuju u restauraciji zamka, postavljaju obeležja za biciklističke staze i onda ih ljudi iz te zajednice dočekaju i kažu: „Hvala, puno ste uradili za nas.“ I samo to im fali, da im neko kaže da su važni.
Zahvaljujući međunarodnim volonterskim kampovima, mi otvaramo mladima mlogućnost za taj prvi korak, koji je ujedno privlačan jer uključuje i putovanje u inostranstvo. To iskustvo zaista usadi aktivizam u ljude na najbolji način. Što se tiče kampova u Srbiji, oni su za mlade pre svega prilika da upoznaju svoju zemlju i učine nešto za svoju zajednicu kroz čišćenje nacionalnih parkova, krečenje škola, uređivanje sigurnih kuća. Tu im se u stvari promeni perspektiva, tad shvate da mogu nešto da urade i da mogu da urade mnogo.
„Izlazak iz zone komfora je lakši nego što se čini“
Marija Perić, koordinatorka volonterskog programa MIS-a
Mladi često ni ne znaju kakve sve mogućnosti postoje, pogotovo kada je reč o volontiranju i projektima u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, kada jednom dođu do te informacije onda se lako uključuju, ali problem je i sama činjenica da ovakva vrsta aktivnosti nije dovoljno javno zastupljena kod nas. Primetila sam i da se mnogi mladi ljudi ne osećaju dovoljno samouvereno da nešto probaju prvi put, bez podrške porodice i prijatelja ili bez prethodnog iskustva s ovom formom aktivizma. Mislim da je naša klima u društvu takva da nešto mora da bude provereno.
Školovanje, fakultet, društvene aktivnosti koje idu uz to, sve to jeste neka struktura i kalup, i sve što izlazi iz tih kalupa deluje drugačije i neobično. Volonterizam je prilika da napraviš taj prvi korak i uradiš nešto što je potpuno van tvoje zone komfora i svakodnevne rutine, to je najveći izazov. A opet, kad se taj korak jednom napravi, onda se ljudi transformišu potpuno – to sam doživela i sama, a kasnije sam to viđala u svom radu na međunarodnim volonterskim kampovima. Možda tu transformaciju koja treba mladima u Srbiji najbolje opisuju reči jednog srednjoškolca posle prvog kampa na kom je bio: „Shvatio sam da ja zapravo uopšte nisam stidljiv i povučen, samo treba da pronađem nove prijatelje u svom okruženju.“
„Stvarajmo jednake mogućnosti za mlade u celoj Srbiji“
Petar Delić, koordinator Programa podrške neformalnim grupama
Kroz rad sa neformalnim grupama, primetio sam da postoji mnogo mladih u ruralnim sredinama i van Beograda koji nemaju pristup istim resursima i mogućnostima kao mladi u većim centrima. Dosta su zanemareni, tj. na njih se ne obraća posebna pažnja, a jako su sposobni i imaju genijalne ideje. Program „Šta nam teško“ je bio jedan od načina da prevaziđemo taj problem – izbrisali smo tu granicu formalizma, na primer da nekom treba registrovana organizacija kako bi stupio u akciju. Fokusirali smo se na neformalne grupe – dakle društvo iz škole, ekipa iz kraja koja se skupi oko zajedničkog cilja, želje da urade nešto za svoju lokalnu zajednicu i za svoju ulicu, svoju porodicu, komšije i prijatelje, željene da nešto promene. Tako protiče već druga godina našeg programa „Šta nam teško“.
Tu dolazimo i do šireg problema s mladima i rešenja za njega – nisu to neka velika finansijska sredstva, koliko je to šansa da ih neko prepozna i podrži. Skupiti mlade ljude oko ideje je nešto najbitnije. Imamo npr. sjajno iskustvo iz Sjenice, gde je koordinator Kancelarije za mlade srednjoškolac. Oni su učestvovali u nekoliko naših akcija i oduševili su nas. On je pokrenuo društvo u školi da renoviraju tu kancelariju, a posle toga su došli na ideju da naprave bibilioteku. Kontaktirali su sve ambasade u Srbiji i pitali za donacije – rezultati su bili sjajni. I to je primer situacije u kojoj imaš mlade ljude u gradskim centrima s obiljem prilika, i nekako su plašljivi da ih iskoriste, i onda imaš ljude iz malih mesta sa potpuno drugim stanjem svesti i željom da ostave nešto iza sebe. Takav duh mladih želimo da promovišemo i nagradimo kroz svoje programe.
„Treba prevazići birokratiju i pojačati edukaciju“
Tijana LJubenović, koordinatorka programa EKO-SISTEM
Već 12 godina radim s mladim ljudima – polovinu tog vremena provela sam vodeći aktivističku grupu u okviru Mladih istraživača Srbije. Nešto što se često nametne kao problem jeste to da mladi ljudi ne umeju da stave dobru ideju na papir. Ne umeju da je oblikuju, predstave i stignu do donosilaca odluka – a to je sve ono što je potrebno da bi se dobra ideja realizovala. Nedostatak tehničkog znanja im je prepreka da nešto započnu ili provere da li je njihova ideja dobra. Takođe, često im je teško da nađu svoje vršnjake koji dele istu ideju i cilj. Uglavnom nam se jave pojedinac ili dve osobe, a ne znaju kako da nađu druge osobe.
Taj problem postoji čak i kada se prijavljuju na konkurse za neformalne grupe, poput „Šta nam teško“ i „Snažno zeleno“. Nakon što smo prepoznali to, potrudili smo se da što više naših volontera i zainteresovanih mladih ljudi edukujemo o tom tehničkom aspektu aktivizma. Mladi istraživači Srbije su član brojnih međunarodnih mreža i često šaljemo naše volontere i pratioce na treninge. Ti treninzi su prilika da nauče kako se ideje stavljaju na papir, kako se traže donori i kako ceo taj proces funkcioniše. To je samo jedan od mnogih načina da podržimo mlade.
„Preuzimamo deo finansijskog tereta“
Sanda Plavec, finansijska administratorka MIS-a
Nakon dugogodisnjeg rada u bankarskom sektoru, imala sam iskustva u radu s mladima iz nekoliko perspektiva. Na primer, često sam sarađivala s mladim preduzetnicima i tad je bilo vidljivo da čak i veoma inicijativni mladi ljudi ne raspolažu sa dovoljno informacija o finansijskom svetu, poreskim obavezama, svojim zakonskim pravima, bankarskim pogodnostima i budžetskom planiranju.
U okviru Mladih istraživača Srbije, imam priliku da radim sa drugačijim oganizacijama koje imaju nešto zajedničko sa prethodnom grupom – a to su inovativne ideje i entuzijazam. Zakonski okvir plaćanja između organizacija i donora ume da bude ozbiljan kamen spoticanja za mlade ljude i udruženja, pogotovo zato što nisu svi u mogućnosti da angažuju finansijske stručnjake. Zato se Mladi istraživači fokusiraju na projekte u kojima mi preuzimamo bitan deo, ne samo finansiranja, već i finansijskih operacija. U isto vreme se trudimo da u tom procesu obrazujemo mlade ljude i naše saradnike o zakonskim osnovama i pripremimo ih i za ozbiljnije i zahtevnije projekte.
„Aktivizam nije ružna reč“
Asja Francisti, koordinatorka za komunikacije MIS-a
Više od decenije sam provela radeći poslove u javnoj sferi, pa sam tako i imala priliku da se susretnem sa problemima svih starosnih i društvenih grupa. Ono što me u ovoj ulozi najviše tišti je jedan negativan trend – u kom je aktivizam pomalo postao „ružna reč“, ne samo među mladima, već i u široj javnosti. Razlozi za to dolaze sa više strana, ali da se fokusiram na posledicu – u takvoj atmosferi mladi doživljavaju jedan lako dostupan kanal za akciju kao nešto negativno i rezervisano za „neke druge“. A to zaista nije istina.
Brojni životi su spašeni zahvaljujući aktivistima koji su osnivali SOS centre za žrtve nasilja. Neke od reka Stare planine će i dalje teći zahvaljujući lokalnim aktivistima koji su podigli ljude širom zemlje na noge. Obedska bara je danas ponovo dom retke i ugrožene životinjske vrste ibis zahvaljujući volonterima i Mladim istraživačima Srbije. Neki rezultati se vide odmah, neki su vidljivi samo na mikroplanu, ali građanski aktivizam nije i ne treba da bude nikakav luksuz privilegovanih, već naše pravo – da menjamo svet oko sebe, da učestvujemo u donošenju odluka i da od onih koji ih sprovode tražimo da nam polažu račune. Brojni kampovi i programi Mladih istraživača su odlična prilika za mlade ljude da izgrade samopouzdanje i steknu borbeni stav u zemlji u kojoj je neretko i za najosnovnije stvari potrebno izboriti se – a ako tu borbu u sebi nemaju mladi, ko drugi može da je ima?
„Kroz aktivizam stvaramo smisao i kulturu“
Milka Gvozdenović, koordinatorka za umrežavanje i politike MIS-a
Pre nekoliko godina, učestvujući na jednom seminaru u Engleskoj, imali smo priliku da nam u goste dođu đaci iz privatne (i verovatno prestižne) škole. Cilj njihovog dolaska je bio interkulturalno učenje. Nisam baš puno razmišljala o njihovom dolasku, pa sam se verovatno zato i iznenadila kad sam videla da su nam oni kuvali i mesili, sami pripremali ono što je „njihova kultura“. Oni su u svojim školskim uniformama ponosno stajali pored nakrivljene torte, prepečenih kolačića i svega ostaloga i pričali o svojoj kulturi. Taj događaj, jednostavan i toliko ljudski, me je podstakao da razmišljam kako se mladima u Srbiji, i kroz obrazovni sistem i kroz život, „otima“ to što je suština.
Ukoliko nemamo neku akciju da čistimo školsko dvorište, da prikupljamo stari papir, da sadimo drveće ili kuvamo zajedno (od sastojaka koji su kupljeni na pijaci, ne u supermarketu), teško ćemo decu i mlade naučiti vrednostima zajedničkog rada, uživanja u prirodi, održivom korišćenju resursa. U Mladim istraživačima Srbije, i generalno u civilnom društvu, podstičemo ovakve aktivnosti. Decenijama organizujemo aktivnosti za mlade koje unapređuju njihova znanja, razvijaju različite sposobnosti i stvaraju odgovorne građane. Prilagođavamo se društvu u kome živimo, ali se ne predajemo i ne odustajemo od naših vrednosti i ideja.
Jer, kao što rekoh u uvodu, mnoge jednostavne stvari su osnova. Ukoliko mladi odrastaju u društvu koje nije opterećeno materijalnim stvarima i potrebom da se „blagostanje“ pokaže kroz posedovanje predmeta, sazreće u svesnije osobe i tokom celog života će voditi računa o životnoj sredini.
***
Ako su te ove reči inspirisale na akciju, brojne su prilike da svoje ideje pretočiš u stvarnost. Možeš pogledati naše aktuelne projekte za neformalne grupe poput „Šta nam teško“ i „Snažno zeleno“, a ovde ćeš naći informacije o predstojećim aktivnostima u sklopu programa EKO-SISTEM namenjenog udruženjima građana.
Za obuke o temama iz oblasti zaštite životne sredine, klikni ovde, a ako ti treba pomoć, usmerenje ili savet, piši nam na office@mis.org.rs.