Pogled nam je bio usmeren ka nebu, krstario je prelepim vidikovcima kanjona Uvac i Trešnjice. Na vrhu liste poželjih stvari nalazio se dvogled, zatim foto aparat i mobilni telefon. Kada bismo se umorili od svega toga prepuštali smo se i uživali u njegovom prelepom letu golim okom. Bezbroj puta mogla se čuti rečenica: Eno tamo leti! Zaljubiti se u njegov let nije ni malo čudno jer ova prelepa ptica može imati raspon krila i do tri metra. Nije teško pogoditi da se radi o beloglavom supu.
Prve subote u septembru obeležava se Internacionalni dan zaštite lešinara. Dan se obeležava od 2009. godine da bi se javnosti skrenula pažnja na ugroženost ovih ptica. Brojni su primeri kako loše postupamo prema pticama i prirodi uopšte, ali kako smo spasili jednu vrstu lešinara, beloglavog supa u kanjonima Uvac i Trešnjica je zaista lep primer koji treba istaći i ponositi se njime. Ovo godine tri beloglava supa su puštena u njihovo prirodno okruženje, a jedan od njih je iz Beogradskog zoološkog vrta.
U organizaciji Fonda za zaštitu ptica grabljivica, Specijalnog rezervata prirode Uvac, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Beogradskog zoološkog vrta, Ministarstva za zaštitu živone sredine i MTS-a tradicionalno i ove godine obeležen je ovaj dan u Kanjonu Uvca u društvu naših prelepih beloglavih supova.
U svetu postoje svega 23 vrste lešinara i da preti opasnost da za 10 godina polovina može da nestane! – izjavila je Irene Hribšek iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica na zvaničnom otvaranju obeležavanja ovog dana.
Do njihovog leta u prirodno okruženje (da ne kažem – slobodu) supovi su bili smešteni u prihvatni centar koji smo takodje obišli (nikada nisam bila u blizini tako velikih ptica). Iako nisu bili na slobodi, delovali su moćno, snažno i u isto vreme veličanstveno!
Let u prirodno okrtuženje
Sa velikim nestrpljenjem i uzbudjenjem očekivali smo da donesu supove na lokaciju sa koje će biti pušteni u prirodu. Bile su prisutne brojne novinarske ekipe, iznad nas leteli su i dronovi, ostali su priremali fotoaparate i telefone hvatajuci kadar iz koga bi najlepše snimili tri prelepa leta ka slobodi. Prvog supa pustio je dr. Saša Marinković ornitolog Fonda za zaštitu ptica grabljivica koji je ujedno i jedan od najzaslužnijih u organizaciji ovog prelepog događaja i u zaštiti beloglavog supa kod nas. Čast da puste drugog beloglavog supa u prirodu pripala je deci. Trećeg beloglavog supa koji je ujedno i bio najveći favorit pod imenom Piroćanac pustili su predstavnici Beogradskog zoološkog vrta.
Nove tehnologije u službi zaštite beloglavog supa
Nove tehnologije poput satelitskog odašiljača uzele su učešće u zaštiti, praćenju i proučavanju beloglavog supa. Koje su prednosti satelitskog odašiljača? Teški su svega 35 grama, napajaju se solarnom energijom, rade uz pomoć GPS-a i mobilne telefonije, imaju mali raketni pogon koji ih održava na pravoj putanji i traju u proseku 10 godina.
Zahvaljujući saradnji i donaciji Beogradskog zoološkog vrta, Ministarstva životne sredine i MTS-a omogućen je ovakav vid monitoringa njihovog kretanja koji je od velikog značaja za dalja istraživanja jer će dati neke nove podatke iz života beloglavih supova.
Kako smo kod nas sačuvali jednu vrstu
U ekološkom kalendaru posvećen je jedan dan godišnje, dok 365 dana u godini o njima poslednjih decenija požrtvovano brine Fond za zaštitu ptica grabljivica i Specijalni rezervat prirode Uvac. Veliki trud, rad, neprestana briga i monitoring sa njihove strane spasla je ovu vrstu od izumiranja što pokazuje i činjenica da kanjon Uvca danas broji više od 120 parova beloglavih supova.
Devedesetih godina izuzetno negativnim antropogenim uticajem beloglavi sup našao je se na pragu izumiranja. Broj je spao na svega desetak parova, zbog trovanja drugih životinja koje su beloglavi supovi koristili kao hranu. Jedna od glavnih mera zaštite bila je ta da se naprave hranilišta za supove kojima se donosila bezbedna hrana i da se trovanju drugih životinja ozbiljno stane na put. Drugi negativan uticaj na njihov opstanak imali su i nestanak nomadskih puteva kao i subkontinetalni predeli koji im niju geografski naklonjeni.
Čistači prirode
Beloglavi supovi čiste prirodu od uginulih životinja i na taj način sprečavaju pojavu mnogih zaraznih bolesti. Imaju jedinstvenu i nezamenljivu ulogu u lancu ishrane. Primera radi, u Španiji 9,8 tona godišnje ovake vrste otpada pojedu lešinari čime se ujedno i smanjuje pojava štetnih gasova u atmosferu.
U planu je povratak beloglavog supa na Staru planinu
U planu je da se u kanjonu Uvca vrate i ostale vrste lešinara, poput crnog lešinara i bele kanja, dok je ideja da se beloglavi sup vrati ili reintrodukuje na Staru planinu.
Ljubav
Da li je ljubav trebala da bude na početku ovog teksta nisam sigurna. Kad malo bolje razmislim zapravo ceo ovaj moj tekst je priča o jednoj velikoj ljubavi prema ovim pticama. Sve aktivnosti prema ovim pticama koje naviše pokazuju čuvari rezervata, stručnjaci i članovi Fonda za zaštitu ptica grabljivica i svi mi koji volimo i štitimo prirodu je jedna velika ljubav. Na jednoj od najlepših slika prirode koju šaljemo u svet i na koju smo najviše ponosni se upravo nalaze beloglavi supovi. Možemo zaključiti da su beloglavi supovi jako voljene ptice. Možda se i u ljubavi najviše nalazi ključ njihovog opstanka, a ja se nadam se ja ovaj tekst doprineo da ih još više volimo.
