Park prijateljstva nije prazan prostor koji nema namenu. To je jedan od najvrednijih javnih zelenih prostora Beograda, važan deo identiteta grada i značajan element njegove otpornosti na klimatske promene. Više od 70 organizacija civilnog društva upozorava da je odluka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da ne sprovede procenu uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje „Beogradskog akvarijuma“ suprotna javnom interesu.
Procena uticaja na životnu sredinu predstavlja poslednji raspoloživi mehanizam za sveobuhvatno sagledavanje i sprečavanje negativnih uticaja ovog projekta na životnu sredinu i stanovništvo Beograda. Ukoliko se omogući izdavanje građevinske dozvole bez prethode studije o proceni uticaja i učešća javnosti u tom postupku, negativne posledice će trpeti priroda i ljudi koji u Beogradu žive.
Planirana izgradnja akvarijuma u Parku prijateljstva nije samo pitanje izgradnje jednog objekta, već pitanje odnosa Beograda prema svojim najvrednijim javnim zelenim površinama, gradskom ekosistemu i uslovima života u Gradu. Reč je o prostoru koji je istovremeno i zona zaštite vodoizvorišta, i nepokretno kulturno dobro, i gradski park, i deo jezgra sistema zelenih površina Grada, u neposrednoj vezi sa ekološki značajnim područjem ušća Save u Dunav i ekološkim koridorima od međunarodnog značaja. Ovaj prostor Beogradu omogućava pijaću vodu, čist vazduh, svežiju klimu, stanište za brojne vrste biljaka i životinja, mesto za rekreaciju, društveni i kulturni život.
Planirana izgradnja u Parku prijateljstva će ovo promeniti. U kojoj meri? To javnosti ostaje nepoznato, jer je Sekretarijat odlučio da ne sprovede procenu uticaja na životnu sredinu.
Pri odlučivanju o potrebi procene uticaja na životnu sredinu Sekretarijat nije na odgovarajući način sagledao kumulativne, odnosno zbirne uticaje akvarijuma i drugih planiranih objekata na području Parka prijateljstva i Ušća. Na mestu srušenog hotela „Jugoslavija“ planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa koji obuhvata nekoliko objekata, među kojima su i dve kule visine preko 150 metara. Na susednim parcelama planirana je i izgradnja Prirodnjačkog muzeja, Muzeja savremene umetnosti 21. veka i prateće infrastrukture.
Upravo zbog toga nije dovoljno posmatrati akvarijum kao pojedinačni objekat, već je neophodno sagledati ukupne uticaje koje će ovaj i ostali projekti imati na kvalitet života u Gradu uključujući toplotne uslove, pojavu poplava od obilnih kiša, kvalitet vazduha, kvalitet vode u Dunavu, stanište ptica i ostalih životinja na Velikom ratnom ostrvu, kao i na kulturno nasleđe.
Planirano presađivanje stabala zbog izgradnje akvarijuma ne garantuje njihovo očuvanje. Presadnja odraslih, zrelih stabala je kompleksna procedura koja zahteva pripremu stabala u trajanju od jedne do tri vegetacione sezone. Budući da stabla u Parku prijateljstva nisu na ovaj način pripremljena i da je presadnja planirana tokom leta, postoji velika verovatnoća da presađena stabla neće preživeti.
Pozivamo nadležne organe da u žalbenom postupku uvaže iznete argumente, ponište osporeno rešenje i obezbede sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje „Beogradskog akvarijuma“.
Spisak organizacija koje podržavaju tekst saopštenja možete pronaći ovde.
