Svetski dan vlažnih staništa obeležava se svake godine 2. februara i posvećen je zaštiti ovih vrednih ekosistema. Ovaj datum povezan je sa potpisivanjem Ramsarske konvencije 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru, međunarodnog sporazuma čiji je cilj očuvanje i održivo korišćenje međunarodno značajnih vlažnih staništa, posebno kao staništa ptica močvarica, koja ova staništa kao odmorišta, zimovališta i prolazna stajališta.
Ramsarska područja predstavljaju međunarodno priznate lokacije od strateškog značaja za očuvanje prirode, voda i biološke raznovrsnosti. Ona obuhvataju različite ekosisteme kao što su močvare, bare, jezera, reka, livade i obalna područja i imaju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i ekosistema. Posebno su značajna kao odmorišta, zimovališta i prolazna stajališta za brojne vrste ptica, zbog čega se često preklapaju sa područjima od značaja za ptice i biodiverzitet (IBA). Danas više od 170 država sveta učestvuje u sprovođenju ove konvencije, potvrđujući njen značaj u globalnim naporima zaštite prirode.
Pored svog biološkog značaja, vlažna staništa imaju i brojne druge vrednosti. Često se nazivaju „bubrezima planete“ zbog svog kapaciteta prečišćavanja voda, smanjenja rizika od poplava i doprinose regulaciji klime. Ona takođe pružaju prostor za razvoj ekološkog turizma i rekreacije, kroz ribolov, šetnje, biciklizam, vožnju rečnim brodom, organizovanje radionica i edukativnih događaja. Ovakve aktivnosti omogućavaju posetiocima da upoznaju i dožive prirodna bogatstva, dok istovremeno doprinose finansijskoj održivosti i obezbeđuju sredstava za dugoročnu zaštitu Ramsarskih područja.
Zemlje potpisnice Ramsarske konvencije obavezale su se da obezbede očuvanje i održivo upravljanje ovim područjima, kako bi se dugoročno sačuvale njihove vitalne ekološke funkcije i obezbedilo blagostanje ljudi i životne sredine. Iz Srbije je na Ramsarsku listu upisano 11 područja: Specijalni rezervati prirode „Obedska bara“, „Ludaško jezero“, „Carska bara“, „Gornje Podunavlje“, „Slano Kopovo“, „Zasavica“, „Labudovo okno“, „Peštersko polje“, „Koviljsko-petrovaradinski rit“, predeo izuzetnih odlika „Vlasina“, kao i Nacionalni park „Đerdap“, koji je poslednji uvršten na ovu listu 2020. godine.
Jedno od najstarijih Ramsarskih područja u Evropi je Obedska bara u Sremu, koja se odlikuje izuzetnom raznovrsnošću staništa i ima status područja od međunarodnog značaja za ptice (eng. Important Bird and Biodiversity Area – IBA). Beleške prirodnjaka s kraja 19. i početkom 20. veka, svedoče da se ovde tokom sezone gnežđenja okupljalo i do 4.500 parova crnog ibisa. Međutim, usled pogoršanja stanja staništa, tokom šezdesetih godina prošlog veka gnežđenje crnog ibisa na Obedskoj bari je prestalo.
Kako bi se omogućila revitalizacija i sanacija staništa pokrenut je sveobuhvatni višedecenijski projekat „Povratak ibisa“, u kom učestvuju Mladi istraživači Srbije, zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine i JP Vojvodinašume. Uspešnoj revitalizaciji staništa doprinelo je uključivanje lokalne samouprave Opština Pećinci, brojnih nacionalnih i međunarodnih institucija i fondacija i naročito učešće volontera. Zahvaljujući ovoj saradnji, posle gotovo 50 godina odsustva, na Obedsku baru su se vratile retke vrste ptica, kao što su crni ibis (ražanj) i čaplja kašikara (kašičar), pravi primer da zajednička i dugoročna briga može doneti neverovatne rezultate.
Od 1997. godine se na Obedskoj bari redovno organizuje međunarodni kamp „Ptičji eldorado“ koji okuplja volontere iz Srbije i celog sveta. Projekat Mladih istraživača Srbije na Obedskoj bari dobio je brojna nacionalna i međunarodna priznanja, ističući se kao primer dobre prakse u uključivanju volontera u zaštitu prirode. Posebno se prepoznaje kao uspešan model saradnje između upravljača zaštićenog područja, lokalnih zajednica, institucija i volontera, pokazujući da je zajednička i dugoročna briga ključna za očuvanje prirodne vrednosti ovih staništa.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana vlažtnih staništa je „Vlažna staništa i tradicionalno znanje: Slavljenje kulturne baštine“ (engl. Wetlands and Traditional Knowledge: Celebrating Cultural Heritage) koja ističe duboku povezanost između ovih prirodnih ekosistema i kulturnih vrednosti lokalnih zajednica, čija su znanja i tradicije oblikovana vekovima. Vlažna staništa nisu samo prirodna bogatstva već su mesta koja oblikuju kulturni identitet, čuvaju tradiciju i povezuju ljude sa prirodom. Kroz istoriju, mnoga naselja i civilizacije nastajala su uz močvare, bare i reke, a i danas igraju ključnu ulogu u životu ljudi, održavanju biodiverziteta i očuvanju ekološke ravnoteže.
Povodom obeležavanja ovog dana, podsećamo da očuvanje ovih dragocenih ekosistema ne zavisi samo od propisa i međunarodnih konvencija, već i od aktivnog učešća ljudi. Uskoro počinje nova sezona međunarodnih volonterskih kampova, koja povezuje organizacije i volontere iz cele Evrope i pruža mladima iz Srbije i drugih zemalja priliku da se praktično uključe u zaštitu prirode, razmene znanja i iskustava, i upoznaju različite primere dobre prakse u očuvanju ovih vrednih staništa.
Pored dugogodišnje organizacije volonterskih kampova, Mladi istraživači Srbije, Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine pokrenuli su novi projekat ojim žele da građanima omoguće direktno uključivanje u obnovu prirode kroz volonterske aktivnosti u zaštićenim područjima. Planirano je formiranje stalnih volonterskih grupa koje će raditi na očuvanju i obnovi prirode, uključujući i Ramsarska područja poput Nacionalnog parka „Đerdap“. U okviru projekta “Dijalog, partnerstvo i volontiranje – za biodiverzitet!” uskoro ćemo snimati i obuku za volontere, kako bi svi zainteresovani stekli praktična znanja i veštine za aktivno angažovanje u zaštiti prirode.
Pozivamo zainteresovane koji žele da budu deo ove priče da nam se pridruže i postanu deo prve baze volontera u prirodi jer je za očuvanje prirode ključna zajednička briga i doprinos svakog od nas.
