Kako funkcionišu tehnologije obnovljivih izvora energije? Da li je svaka tehnologija koja se predstavlja kao „zelena“ zaista održiva? I kako osigurati da energetska tranzicija bude pravedna i dostupna svima? O ovim pitanjima razgovarali su učesnici međunarodnih volonterskih kampova u Idvoru i Oromu, u okviru radionica koje su organizovali Mladi istraživači Srbije.
Kroz interaktivne radionice, kreativne vežbe i strukturisane diskusije, učesnici su istraživali osnovne pojmove energetske tranzicije, načine proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i izazove njihove primene. Posebna pažnja posvećena je ulozi pojedinaca, organizacija civilnog društva, nacionalnih vlada i Evropske unije u izgradnji održivog i pravednog energetskog sistema.
Radionice su se oslanjale na metode neformalnog obrazovanja, podstičući razmenu iskustava, kritičko razmišljanje i zajedničko učenje. Kroz aktivnost „Brzo upoznavanje sa energetskom tranzicijom“, učesnici su na kreativan način upoznavali ključne pojmove iz ove oblasti, objašnjavajući ih jedni drugima kroz asocijacije i pantomimu.
U aktivnosti „Nacrtaj obnovljivu energiju“, četiri grupe istraživale su kako funkcionišu solarna energija, energija vetra, energija okeana i energija biomase. Kroz ilustracije procesa proizvodnje električne energije, učesnici su proveravali svoje razumevanje različitih tehnologija, nakon čega su facilitatori pojasnili njihove principe rada i razrešili eventualne nedoumice.
Posebno interesantna bila je debata „Preispitivanje zelenih tehnologija“, tokom koje su učesnici razmatrali prednosti i nedostatke solarnih panela i električnih automobila. Diskusija je ukazala na to da tehnologije koje se označavaju kao zelene nisu automatski održive u svakom kontekstu. Razmatrani su i širi ekološki i društveni uticaji njihove proizvodnje, uključujući eksploataciju sirovina neophodnih za proizvodnju baterija. Kao primer, učesnici su otvorili pitanje posledica rudarenja litijuma u Africi i ukazali na potrebu da se održivost električnih vozila procenjuje kroz čitav njihov životni ciklus.
Kroz završnu aktivnost „Energetska tranzicija širom sveta“, učesnici su razmenjivali iskustva iz svojih zemalja, razgovarali o napretku, izazovima, stavovima javnosti i promenama koje primećuju u svojim zajednicama. Ova razmena pokazala je koliko se nacionalni konteksti razlikuju, ali i koliko su transparentna komunikacija, dostupnost informacija i uključivanje građana važni za uspešnu energetsku tranziciju.
Energetska tranzicija mora biti i pravedna
Tokom radionica učesnici su istakli da energetska tranzicija ne može biti posmatrana isključivo kao tehnološki ili ekonomski proces. Ona mora istovremeno da uzme u obzir zaštitu životne sredine, ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i potrebe lokalnih zajednica.
Posebno je naglašena nedovoljna uključenost mladih u donošenje odluka o energetskim i klimatskim politikama. Učesnici su ukazali na osećaj da se o njihovoj budućnosti odlučuje bez njihovog stvarnog učešća, kao i na emotivne posledice degradacije životne sredine i uništavanja ekosistema.
Kao konkretne doprinose pojedinaca energetskoj tranziciji predložili su smanjenje potrošnje električne energije, korišćenje energetski efikasnih uređaja, smanjenje otpada i održivije načine prevoza, poput pešačenja, biciklizma, javnog prevoza i zajedničkog korišćenja automobila. Istakli su i značaj korišćenja obnovljivih izvora energije gde god je to moguće i podrške kompanijama koje posluju odgovorno.
Od organizacija civilnog društva očekuju aktivniju ulogu u edukaciji građana, organizovanju kampanja i radionica, podršci energetski siromašnim domaćinstvima i praćenju sprovođenja energetskih politika. Posebno je istaknuta potreba za saradnjom sa školama, univerzitetima i lokalnim zajednicama, kao i zagovaranjem transparentnog i uključivog donošenja odluka.
„Obnovljiva energija je ulaganje u sutrašnjicu, a ne trošak današnjice.“
Učesnici su uputili i preporuke institucijama i Evropskoj uniji: veća ulaganja u obnovljive izvore energije i istraživanje novih tehnologija, finansijski podsticaji za domaćinstva, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i dostupnije informacije o prednostima i izazovima različitih izvora energije. Naglašena je i potreba da se zaštita životne sredine postavi ravnopravno sa ekonomskim razvojem, uz stvarno uključivanje mladih u kreiranje politika.
Radionice su omogućile učesnicima da bolje razumeju tehnologije obnovljivih izvora energije i sagledaju energetsku tranziciju iz ekološke, društvene i ekonomske perspektive. Zaključci su pokazali da održiv energetski sistem zahteva ne samo tehnološke inovacije i smanjenje emisija, već i socijalnu pravdu, odgovorno upravljanje resursima i aktivno učešće građana.
Jer energetska tranzicija nije samo promena načina na koji proizvodimo energiju – ona je zajednički proces oblikovanja zdravije, pravednije i održivije budućnosti.
O projektu
Radionice na međunarodnim volonterskim kampovima održane su u okviru projekta EYA – European Youth in Action, koji ima za cilj osnaživanje mladih širom Evrope za učešće u razgovoru i donošenju odluka o pitanjima klimatske pravde. Projekat se posebno bavi energetskom tranzicijom, greenwashingom i zaštitom biodiverziteta.
