Ovde možete pronaći odgovore na najčešće postavljena pitanja u vezi sa trenutno otvorenim konkursom za program podrške „Građani za životnu sredinu”
PITANJA i ODGOVORI
Prvi ciklus programa podrške „Građani za životnu sredinu“
- P: Organizacije registrovane tokom 2024 godine definitivno ne mogu da apliciraju? Da li će taj uslov biti i u sledećem ciklusu, ili se pomera granica na 2025. godinu?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.1. Uslovi za učešće se navodi: Na ovaj poziv za podnošenje predloga projekata mogu da se jave udruženja građana koja su registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije (APR) u skladu sa Zakonom o udruženjima, i koja (pored ostalog): …4. su registrovana pre 2024. godine; Orgnizacije koju su osnovane tokom 2024. godine i kasnije biće isključene na administrativnoj proveri (kriterijumi iz odeljka 4.). Kada je u pitanju sledeća godina i naredni ciklus podrške, granica će biti pomerena.
- P: Koleginica koja je stručni saradnik udruženja, a stalno je zaposlena u javnom preduzeću (JP) ne bi mogla biti asistent na projektu (zadužena i za vođenje finansija i sl.) ako nam je JP zainteresovana strana?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.1. Uslovi za učešće se navodi i sledeće: Zainteresovane strane mogu imati konkretnu ulogu na projektu, ali ne mogu koristiti sredstva iz granta, što znači da predstavnicima zainteresovanih strana nije dozvoljena isplata plata ili honorara. Zaposlena u JP ne može biti asistent na projektu (deo projektnog tima koji prima nadoknadu), ali može pružati podršku u realizaciji projekta i obavljati poslove volonterski. Predstavnicima zainteresovanih strana dozvoljena je refundacija putnih troškova i isplata dnevnica ukoliko projektne aktivnosti predviđaju putovanja/terenski rad.
- P: Da li se podrška odnosi isključivo na područja koja imaju status zaštićenog područja RS?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 1.3. Struktura programa podrške „Građani za životnu sredinu“ se navodi sledeće: Program podrške „Građani za životnu sredinu“ pruža mogućnost udruženjima građana koja se bave zaštitom životne sredine da dobiju: a) finansijsku podršku za svoje projekte, kao i b) ekspertsku i mentorsku podršku tokom realizacije projekata koja se odnosi na finansijsko upravljanje i programsko sprovođenje. Podrška je namenjena organizacijama, a ne zaštićenim područjima prirode. Projektne aktivnosti se mogu sprovoditi i u zaštićenim područjima i van njih.
- P: Da li je promet organizacija, 100.000 eura, ograničenje po godini ili je ovo ukupan iznos za poslednje dve godine?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.1. Uslovi za učešće se navodi: …3. u poslednje dve godine imaju godišnji promet manji od 100.000,00 evra. Promet od 100.000 evra je ograničenje za jednu godinu, a uzima se kao eliminacioni kriterijum na administrativnoj proveri za svaku od poslednje dve godine.
- P: Da li može na projektu biti angažovano stručno lice, kao edukator, iz inostranstva (npr. državljanin BiH)?
O: Takva praksa nije prihvatljiva u okviru ovog programa podrške. Finansijsko-administrativni razlozi ograničavaju isplatu licima koja nisu državljani Republike Srbije.
- P: Da li je moguće deo materijala koji je potreban za realizaciju projekta naručiti sa Temu-a (zbog uštede)?
O: Nije prihvatljivo nabavljati materijal preko Temu-a. Finansijsko – administrativne procedure u okviru ovog programa podrške su definisane pravilima EU i politikama MIS-a koje, između ostalog, podrazumevaju proveru dobavljača i izbegavanje rizika u poslovanju (kvalitet i poreklo robe, vreme isporuke, etičke norme dobavljača i sl).
- P: Da li u okviru aktivnosti na projektu treba odmah uračunati obavezne komponente: rad na monitoringu primene politika i jednodnevnu volontersku akciju? Da li se ove aktivnosti budžetiraju projektom?
O: Projektni predlog treba da uključi plan upravljanja svim resursima (u smislu ljudi, vremena, budžeta) na mestima gde to projektni obrasci predviđaju. Za ove aktivnosti moguće je budžetirati vreme osobe koja će se ovim aktivnostima baviti.
- P: Da li je jednodnevna volonterska akcija zajednička, ili svako pravi posebnu?
O: Akcija se smatra zajedničkom u smislu da ima istu temu, vizuelni identitet, i svi partneri MIS-a je organizuju u isto vreme na lokaciji na kojoj partneri sprovode svoje projekte.
- P: Kako jednodnevnu akciju planirati budžetom projekta, ako nemamo unapred definsane aktivnosti iste, tj. ne znamo prirodu akcije?
O: Tema volonterskih akcija kao i datum realizacije biće dogovoreni u saradnji sa partnerskim organizacijama. Organizaciju volonterskih akcija koordiniraće MIS i održavati redovnu komunikaciju sa partnerskim organizacijama. Budžetom može da se predvidi vreme osobe koja će koordinirati sprovođenje volonterske akcije. Svi potencijalni potrošni i promotivni materijali biće poslati iz MIS-a i nije ih potrebno budžetirati.
- P: Da li mediji koji se bave zaštitom životne sredine, a u svom sklopu imaju Medijski centar koji je udruženje građana, mogu preko njega da konkurišu na programu Građani za životnu sredinu?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.1. Uslovi za učešće se navodi: Na ovaj poziv za podnošenje predloga projekata mogu da se jave udruženja građana koja su registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije (APR) u skladu sa Zakonom o udruženjima. Dakle, sve dok je entitet registrovan po Zakonu o udruženjima (i ispunjava ostale uslove za učešće iz dela 2.1. Smernica), može da konkuriše za ovaj program podrške.
- P: Kako se radi izveštaj iz senke? Da li je za to zadužena Koalicija 27 ili i naša organizacija?
O: Koalicija 27 izrađuje „Izveštaj iz senke o napretku Srbije u Poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene“. Partnerske organizacije MIS-a rade monitoring primene politika koje uređuju oblast zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama na osnovu metodlogije koju je razvila Koalicija 27. Na osnovu prikupljenih podataka izrađuju se Zelene karte koje su deo Izveštaja iz senke. Za primenu navedene metodologije biće organizovana obuka. Više informacija možete pronaći na sajtu: https://www.koalicija27.org/
- P: Da li je 5% za indirektne troškove procenat direktnih troškova?
O: Za indirektne troškove maksimalno se može izdvojiti 5% od direktnih troškova. Raspodela budžeta je detaljnije opisana u Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.6. Dozvoljeni i nedozvoljeni troškovi.
- P: Ako je ukupni budžet 10.000 eur, 4.000 eur su ljudski resursi, 6.000 eur projektni troškovi, što znači da su indirektni troškovi 300 eur. Znači ukupni budget nije 10.000 nego 10.300 eur. Da li sam u pravu?
O: Ne. Ako je ukupni budžet 10.000, a za indirektne troškove se izdvaja maksimum (5% od direktnih troškova) raspodela je sledeća: direktni troškovi su 5.700, indirektni troškovi oko 300, tako da zajedno daju 60% ukupnog budžeta, dok su ljudski resursi 4.000 eura (maksimalnih 40%), što ukupno iznosi 10.000 eura.
- P: Da li monitoring lokalnih politika ulazi u troškove honorara od 40%? Ili se finansiraju kroz direktne troškove?
O: Monitoring lokalnih politika je aktivnost koju sprovodi projektni tim ili osoba kojoj je ta uloga dodeljena i ti troškovi su deo treoškova ljudskih resursa (najviše 40% ukupnog budžeta).
- P: Da li se mogući partneri na projektu mogu uključiti u logistički deo projekta bez direktnog finansiranja?
O: U Smernicama za podnosioce prijava u delu 2.1. Uslovi za učešće se navodi: Nosioci projekta realizuju projekat samostalno. Nisu potrebna formalna partnerstva, ali su dobrodošle zainteresovane strane, koje mogu imati konkretnu ulogu na projektu, ali ne mogu koristiti sredstva iz granta (osim dnevnica i putnih troškova).
- P: Da li zaposleni u institucijama koje definišemo kao zainteresovane strane mogu biti edukatori na projektu i biti plaćeni kroz honorare? Da li državni službenici mogu da budu na honoraru?
O: Pogledajte odgovor na pitanje broj 2. Mogu biti edukatori, ali ne mogu biti plaćeni iz budžeta projekta. Mogu im se refundirati putni troškovi i isplatiti dnevnice. To je pravilo Evropske komisije (neprihvatljivi trošak je plaćanje državnih službenika, osoba zaposlenih u javnom sektoru).
- P: Da li je dozvoljena kupovina opreme, koja je neophodna za realizaciju određenih projektnih aktivnosti?
O: Kupovina oprema nije dozvoljeni trošak, kao što je navedeno u delu 2.6. Dozvoljeni i nedozvoljeni troškovi Smernicama za podnosioce prijava.
- P: Ko snosi trošak revizije?
O: Angažovanja eksternog finasijkog revizora kao i sprovođenje procesa revizije vodiće MIS i snositi sve pripadajuće troškove. Ne treba planirati reviziju kao trošak u projektnom budžetu.
- P: Da li u smernicama postoji način bodovanja pri selekciji predloga projekta?
O: Da. Predlozi projekata će biti ocenjeni u skladu sa opisanim kriterijumima u odeljku 5. Smernica za podnosioce prijava.
- P: Možete li nas uputiti za link ka obrascima za apliciranje?
O: Obrasci za apliciranje se nalaze na sajtu https://mis.org.rs/konkurs-gradjani-za-zivotnu-sredinu/ (u delu Kako da se prijavite).
- P: Da li udruženja koja su se prijavila na neki drugi program podrške koji sprovode Mladi istraživači Srbije mogu da konkurišu i na ovaj program podrške, bez obzira što još nismo dobili informacije o rezultatima sa prethodnog konkursa? U slučaju da prođemo na tom drugom konkursu, a prijavimo se i na ovaj program podrške, da li bi naš predlog projekta bio automatski odbačen?
O: Možete da se prijavite na svaki program pordške Mladih istraživača Srbije, ukoliko ispunjavate uslove za taj konretni program. U slučaju da imate podržan projekat na jednom programu podrške, to neće isključiti mogućnost da dobijete podršku u okviru drugog programa.
- P: Da li je neophodno da prilikom dostavljanja projektne prijave, prosledimo i Izjave o saradnji na memorandumu organizacije?
O: Nije predviđeno da se dostavljaju Izjave o saradnji na memorandum organizacije.
Kako bi se obezbedio jednak tretman podnosilaca prijava, Mladi istraživači Srbije ne mogu se unapred izjašnjavati o ciljevima, očekivanim rezultatima i aktivnostima projektnih predloga.
Program podrške „Građani za životnu sredinu“ se realizuje kao deo projekta “Volonteri za prirodu” koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine. Projekat je finansiran od strane EU u Srbiji.
