Dvanaesti Izveštaj iz senke Koalicije 27, pod nazivom „Sistemska greška“, donosi pregled napretka Srbije u Poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene za period od početka maja 2024. do kraja maja 2025. godine. Izveštaj ukazuju na ključne sistemske probleme, nedostatke u procesima i izostanak usklađenosti domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. Poseban akcenat stavljen je na usporavanje procesa evropskih integracija i izostanak odgovornog, transparentnog i demokratskog upravljanja u oblasti zaštite životne sredine.
Predstavljanje novog izveštaja održano je u četvrtak, 20. novembra 2025. godine. Na događaju je istaknuto da se stanje u oblasti životne sredine u Srbiji i dalje sporo i nedovoljno unapređuje, uprkos usvajanju pojedinih propisa i strateških dokumenata. Isti obrazac ponavlja se u većini analiziranih oblasti – kašnjenje u izradi i sprovođenju propisa, slab nadzor, izostanak sankcija za nepravilnosti i nedostatak političke volje da se problemi rešavaju na sistemski način.
Iako je usvojen Zakon o zaštiti vazduha, na snazi su stari problemi. Ovaj Zakon ne rešava ključne uzroke zagađenja. Organizacije civilnog društva širom Srbije upozoravaju da lokalni monitoring ostaje nedovoljno razvijen, da zakon nije usklađen sa Nacionalnim planom smanjenja emisija (NERP), kao i da nadzor i kaznene odredbe nisu suštinski unapređeni. Zagađen vazduh i dalje ostaje jedan od najvećih zdravstvenih rizika za građane Srbije.
Neodgovorno upravljanje otpadom sve češće dolazi na naplatu, kao posledica loše postavljenog sistema. Broj požara na deponijama raste, a sa njima i zagađenje i rizici po zdravlje. Zatvaranje sanitarne deponije „Duboko“ u Užicu pokazuje koliko duboka može biti sistemska greška: milioni evra javnog novca su izgubljeni, a građani su ostali bez rešenja za odlaganje otpada.
Iako je cilj politika u sektoru voda postizanje dobrog statusa voda, kašnjenja u izradi dokumenata, mali nivo uključivanja javnosti i slaba implementacija propisa sprečavaju napredak. Mnogi planovi ostaju na nivou nacrta, a neefikasna primena u praksi dodatno udaljava Srbiju od evropskih standarda.
Uprkos blagom povećanju ukupne površine zaštićenih područja (9,34% teritorije Srbije), pritisci na prirodu se nastavljaju i rastu. Napredak u razvoju novih politika je mali, a sprovođenje postojećih nedovoljno. Povećanje od 0,69 u odnosu na prethodni Izveštaj kada je bilo 0.5%, jeste pomak, ali nedovoljan u odnosu na potrebe očuvanja biodiverziteta.
U prethodnoj godini identifikovan je ozbiljan problem preplitanja nadležnosti između sanitarne i inspekcije za zaštitu životne sredine. Dok se one međusobno proglašavaju nenadležnima, toksični proizvodi namenjeni širokoj upotrebi i dalje se nalaze na tržištu čime se direktno ugrožava zdravlje građana, posebno dece. Informacije o sprovođenju međunarodnih konvencija u ovoj oblasti nisu javno dostupne, a administrativni kapaciteti ostaju nedovoljni.
Srbija i dalje nema funkcionalan sistem klimatske politike. Iako zakonski okvir postoji, implementacija ozbiljno kasni, jer nedostaju podzakonski akti, Akcioni plan za Strategiju niskougljeničnog razvoja nije donet, dok nacrt Strategije zaštite životne sredine ne postavlja ambiciozne ciljeve dekarbonizacije. Učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije palo je sa 26,3% (2020) na 25,43% (2023), što nas dodatno udaljava od cilja od 33,6% do 2030.
Stanje šumarstva ostaje gotovo nepromenjeno. Bespravna seča, neadekvatno upravljanje privatnim šumama i slabi kapaciteti za kontrolu i dalje su najveći izazovi. Iako je započeta izrada novog zakona o plasmanu drveta na tržište, veliki deo aktera (fizička lica) ostaje van procesa. Pošumljavanje beleži blagi rast, ali štete od oluja i vetroloma i dalje su značajne.
Industrijsko zagađenje ostaje jedna od najkompleksnijih oblasti zaštite životne sredine. Prema Izveštaju EU 2025, usklađenost Srbije sa pravnim tekovinama EU ostaje samo delimična. Neophodno je ubrzati izradu novog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i jačati primenu BAT tehnologija. Trenutno samo 44% industrijskih postrojenja poseduje integrisane dozvole, što ukazuje na ozbiljan zastoj u procesu.
Nalazi novog Izveštaja iz senke ukazuju da Srbija i dalje nema efikasan sistem zaštite životne sredine. Bez odgovornosti institucija, jačanja nadzora, poštovanja zakona i uključivanja svih aktera, od lokalnih zajednica do industrije, nijedna politika neće imati stvarne efekte.
Koalicija 27 poziva institucije da hitno unaprede upravljanje sektorima životne sredine, obezbede dosledno sprovođenje propisa i omoguće građanima pravo na zdravu životnu sredinu.
Izveštaj možete preuzeti na ovom LINKU.
