Saga o jeftinim letovima- prvi deo
***Piše Aleksandar Ristić, volonter Mladih istraživača Srbije***
***Lektorisala Lara Damnjanović, volonterka Mladih istraživača Srbije***
Siguran sam da ima i većih stručnjaka i vas sa više iskustva, ali moja volonterska dužnost nalaže da svoje, iako skromno, podelim sa vama. Razmišljajte ovako: što više novca uštedite na karti, više vam ostaje za sve one sitnice na kampu koje ga čine nezaboravnim iskustvom. Ja ne bih bio ja da ne sačuvam neki dinar i pomučim se da dođem do kampa, samo da bih se tamo častio još jednim pivom ili nekim neodoljivim slatkišem iz seoske poslastičarnice (oh Sicilijo). Hajde da počnemo kratkim objašnjenjem šta je zapravo niskobudžetna aviokompanija i čime vi to zapravo letite.
Ideja o jeftinim letovima stara je oko 60 godina, a njen početak, verovali ili ne, vezuje se za Island, kada je njihova nacionalna avio-kompanija počela da nudi jeftine karte (skoro duplo niže od konkurencije) kao poslednji pokušaj da se spase. Time je zaobilazila neke međunarodne dogovore, ali je uspela da se preporodi. Njihovim koracima nastavili su američki i irski, danas već poznati, avio-prevoznici. Međutim, kako kod nas sve pomalo kasni , tako je i cela lou kost industrija kod nas „sletela“ relativno skoro. Zbog visokih cena aerodromskih taksi i nedostatka konkurencije čak ni one komanije koje su postojale u Beogradu nisu bile dovoljno „low“, pa su se mnogi ljubitelji jeftinih putovanja odlučivali za let iz Temišvara ili Budimpešte, koji su postali centralni aerodromi ovog dela Evrope.
Leta gospodnjeg 2016. godine, neko dolazi na brilijantnu ideju da ponudi najosnovniju uslugu niškog aerodroma, pistu i parking poziciju, i tako privuče najpoznatijeg loukostera u Evropi, Ryanair. Četiri evra i devedeset devet centi su bile cene prvih avio-karata na letu do Bratislave. Zašto baš ovaj grad? Korišćenjem manjeg i jeftinijeg aerodroma koji je na pola sata kolima od Beča, vi zapravo dobijate jako sličnu uslugu uz veoma bitnu razliku u ceni. Tako zapravo i funkcionišu ove kompanije, koristeći manje aerodrome smanjuju svoje troškove i omogućavaju nama, putnicima, niže cene karata. Takođe, po toj ceni, oni vam nude najosnovniju uslugu, prevoz od jedne tačke do druge, sve ostalo su dodaci koje vi možete zasebno kupiti i time učiniti vaš let ugodnijim.
Da ne bi ulazili u detaljnije analize, jer niste zbog toga tu, navešću neke prednosti i mane ovakve vrste putovanja:
Po meni, jedina prednost je cena. Jedino što vas zapravo motiviše da kupite ove karte jeste ponekad i nestvarno niska cena koju nude. Najjeftinija karta koju sam ja kupio koštala je 10 evra ili 1200 din. Desilo se dva puta : Niš – Bratislava i Marakeš – Fes. Da napomenem da me je karta autobusom do Niša koštala takođe oko 1200 din…
Ukoliko nemate puno stvari, ne smeta vam da do aerodroma putujete često više nego što ćete leteti do same destinacije, nemate problem sa konstantnim objavama u toku leta o tome kako su čips i određeni parfemi danas na akciji, ovi letovi i jesu za vas. Da se razumemo, sve ostalo, a da pođemo pre svega od bezbednosti, apsolutno je isto. Avio-saobraćaj je najbezbednija forma putovanja i, platili vi kartu 20 ili 200 evra, bezbednost uvek mora da bude na najvišem nivou.
Šta ne dobijate kada letite niskobudžetnom aviokompanijom?
· dovoljno mesta za vaš prtljag: za tu osnovnu cenu karte dobijete i osnovnu količinu prtljaga. U prevodu, deset kilograma ručnog prtjaga određenih dimenzija (mali kofer ili ranac do četrdeset litara ) i to je sve. Međutim, kada prvi put idete na kamp, mislite da vam je sve neophodno, pa se često desi da u prvom pokušaju pakovanja ni dva kofera nisu dovoljna. Tako sam počeo i ja, ali nakon nekoliko godina i kampova, smanjio sam litre ranca na onoliko koliko je za ručni prtljag i dovoljno, čak i ako idem na mesec dana. Obradićemo i ovu temu vrlo uskoro!
· povezane letove: kod kupovine karata avio-kompanija koje nisu lou kost, tzv. „legacy“(Air France, Alitalia, Air Serbia, Aeroflot…)ukoliko vaš let nije direktan, obezbeđeni ste da u slučaju kašnjenja jednog leta budete prebačeni na prvi sledeći i da vaš prtljag bude siguran. A pored toga, prtljag svakako podižete tek na krajnoj destinaciji, a ne i na usputnim stanicama. Ovu mogućnost gubite sa lou kosterima, tako da pri kupovini karata koje imaju konekcije, računajte na to da morate da ostavite dovoljno vremena za eventualna kašnjenja, podizanje prtljaga, ponovni check in i prolaženje kroz pasošku i sigurnosnu kontrolu ukoliko aerodrom nema transfer zonu. Da napomenem, po evropskom zakonu SVE avio-kompanije su dužne da isplate novčanu naknadu klijentu ukoliko je let kasnio više od 3 sata.
· obrok u avionu: tehnički postoji, ali se plaća.
· mogućnost prijave na let na šalteru: vašu prijavu na let morate odraditikod kuće, čak i ako imate prtljag (on se naknadno ostavlja na šalteru). U suštini, ova stavka uglavnom ne predstavlja problem internet generaciji.
· izbor mesta se takođe dodatno naplaćuje: sistem vam prilikom prijavljivanja na let automatski dodeljuje besplatno sedište, koje uz naknadu možete zameniti.
· aerodrom u blizini: uzmite obzir da avio-kompanije često ne lete sa glavnih aerodroma, pa ćete pored cene karte platiti i prevoz do samog aerodroma – tako na primer,iako je naša volonterka Bojana našla jeftin let do Milana, za samo osam evra, svakako je morala da uračuna u cenu i kartu do Niša, koja je bila skuplja od leta.
*Uskoro objavljujemo drugi deo sa konkretnim uputstvom kako da pretražujete i kupujete avio-karte, koji će vam biti od koristi upravo sada kada birate kamp ili se pripremate za put.
**Takođe, želeli bismo da pokrenemo neku vrstu diskusije o ovoj vrsti letenja putem komentara u Facebook grupi. Kakva su vaša iskustva? Imate li vi neku jeftinu kartu kojom biste želeli da se pohvalite? Pišite nam, drugari!
