“Unapređenje zakonodavnog okvira za zaštitu prirode” bilo je tema društvenog dijaloga koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo u petak 1. oktobra, na inicijativu i u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, Beogradskom otvorenom školom, Svetskom organizacijom za zaštitu prirode (WWF) Adria i Centrom za istraživanje biodiverziteta.
Tematski dijalog je otvoren uz uvodna obraćanja predstavnica iz ministarstava i civilnog sektora. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, istakla je da je zaštita životne sredine zajednički posao i da je na svim relevantnim akterima odgovornost za tačne podatke, iznalaženje rešenja i postizanje kompromisa. Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, govorila je o postojećoj regulativi u oblasti zaštite prirode i istakla da je civilni sektor važan partner u pisanju nove zakonske regulative i njenoj implementaciji, ističući da je Ministarstvo otvoreno za rad i konstruktivne predloge, jer je životna sredine generacijsko pitanje koje treba da nas ujedini.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, pohvalila je legislativni napredak u oblasti zaštite prirode. Ona je skrenula pažnju na to da porast broja građanskih inicijativa i protesta povodom problema u životnoj sredini ukazuje na razvoj svesti i proaktivnog stava kod građana, ali i na to da bi konsultativni procesi u toj oblasti mogli biti detaljniji i inkluzivniji. Predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Sonja Liht, istakla je i značaj obrazovanja o zaštiti životne sredine, rekavši da je važno da podižemo nove generacije sa svešću da moramo očuvati životnu sredinu, ili je njihova budućnost pod znakom pitanja.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Senad Mahmutović, govorio je o poljoprivredi kao uzročniku zagađenja, ali i ključu za rešenja u oblasti klimatske krize. On je ocenio da uprkos svemu, mora postojati kompromis između ciljeva i mogućnosti koje se ogledaju u objektivnom stanju na terenu. Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike, Natalija Luković, najavila je velike promene u oblasti energetike i ambiciozne plantove da se u narednih dvadeset godina proizvodnja iz obnovljivih izvora energije popne na najmanje 40 procenata.
Direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović, istakla je da je zaštita prirode sve komplikovaniji proces, s obzirom na sve veće potrebe stanovništva i veći pritisak na prirodu. Ona je ocenila da je jedan od najvećih problema u ovoj oblasti nedovoljno uključivanje ljudi iz zaštićenih područja u zaštitu, što rezultira problemima u upravljanju i prepoznavanju procesa zaštite prirode kao zaštite i prirode i ljudi koje je koriste. Ona je dodala da nikada ranije nije bila ovako izražena potreba da se u preispitivanje postojećeg okvira uključe sve zainteresovane strane, kao i da veruje da je ovaj dijalog početak tog procesa.
U drugom delu društvenog dijaloga, pod nazivom “Zaštita prirode u Srbiji: Da li nam je potreban novi Zakon?”, predstavnici nadležnih institucija, civilnog sektora i stručne javnosti imali su priliku da postojeće zakonsko stanje sagledaju iz nekoliko perspektiva. Pomoćnica ministarke u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Jasmina Jović, predstavila je zakonske okvire za zaštitu prirode od njihovih početaka, kao i načine na koje najnovije izmene Zakona o zaštiti prirode rešavaju neke od problema nastalih iz nedorečenosti starih regulativa. Kao premiere navela je zabranu izgradnje mini-hidroelektrana u svim zaštićenim područjima, detalnije definisan prostupak ocene prihvatljivosti i način izdavanja uslova zaštite prirode.
Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode Adria (WWF Adria) ukazao je na to da postojeći Zakon suštinski nije odgovorio na sve izazove u zaštiti prirode, poput smanjenja biodiverziteta, neefikasnog sistema upravljanja, neodrživog pristupa korišnju i raspodeli prirodnih dobara, nedovoljnu integrisanost i nespremnost da se različiti sektori usklade. On je istakao da preispitivanje sistema od strane svih relevantnih aktera nije samo stvar zakonske formalnosti, već i praktičnog uključivanja – jer najbolja podrška za zaštitu prirode dolazi tek od uključivanja svih.
Pravni savetnik Zoran Sretić ukazao je na praznine postojećeg zakona – poput pitanja ko pokreće postupak ocene prihvatljivosti, načina i informacija na osnovu kojih se on izvodi, pravne posledice u slučaju izostanka procene itd. Načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološku mrežu pri Zavodu za zaštitu prirode, dr Nenad Sekulić, govorio je i o tome na koji način će EU Direktive o staništima i pticama, odnosno stepen njihove implementaciji, ukazati na to da su postojećem zakonskom okviru u zaštiti prirode ipak potrebne dodatne izmene.
Nakon toga usledila je i diskusija između govornika i učesnika na temu unapređenja zakonodavnog okvira. Tematski dijalog završen je utvrđivanjem teksta obavezujućeg postupanja, o kom su se usaglasili predstavnici resornih ministarstava i civilnog sektora. Tekst prenosimo u celosti
“Svi učesnici društvenog dijaloga su saglasni da je potrebno stalno i suštinski vršiti preispitivanje sistema zaštite prirode u Republici Srbiji.
Ministarstvo zaštite životne sredine, će kao i do sada, primenjujući u potpunosti Zakon o planskom sistemu Republike Srbije omogućiti učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu praćenja efekata primene propisa i izrade ex post analize kao i izrade propisa i podzakonskih akata i usaglašavanja sektorskog zakonodavstva koji zahteva primenu posebne metodologije „procene uticaja propisa“ (RIA) i sticanje veština i kompetencija za koje Republički sekretarijat za javne politike već vrši obuke.
Organizacije civilnog društva se obavezuju da će u narednih godinu dana aktivno raditi na analizama efekata zakona i definisanja potreba, iste dostaviti Ministarstvu zaštite životne sredine, kako bi nadležno ministarstvo imalo relevantne podatke za ocenu efikasnosti i održivosti dokumenta, prema kojima će donositi dalje odluke.
Organizacije civilnog društva se obavezuju da će na poziv Ministarstva zaštite životne sredine uzeti učešće u svim procesima izrade javnih dokumenata.
Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici civilnog društva su saglasni da će kontinuirano raditi na unapređenju zakonodavnog okvira za zaštitu prirode.”
Tematski dijalog je održan uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, Fondacije BFPE za odgovorno društvo i Ambasade Kraljevine Norveške.
