Pravo na BeoGrad

Organizacije civilnog društva i donosioci odluka (na nivou grada Beograda)

Kompleksnost teme – odnos i međusobni uticaji transporta i životne sredine, uslovila je da projekat „Pravo na BeoGrad” bude dizajniran kao skup metodski različitih aktivnosti: diskusija i konsultacija sa zainteresovanim stranama, promotivno-edukativne kampanje i istraživanja.

Po završetku projektnog perioda može se zaključiti da se uspleo u namerama i da je suštinski rezultat projekta:

• okupljena grupacija orgnaizacija i institucija – paltforma zainteresovanih strana, i
• svojevrsni zaključci proistekli iz kampanje, istraživanja i konsultativnog procesa koji daju smernice kako se dalje baviti ovom temom.

Na putu ostvarivanja projektnim predlogom predviđenih rezultata, projektni konzorcijum je sproveo veliki broj aktivnosti:

Sa zainteresovanim stranama se radilo tokom celog projekta i to kroz održana: 3 okrugla stola, 5 sastanaka međusektorske grupe i nacionalnu konferenciju.

Okrugli stolovi su imali ulogu da se diskusijom oko aktuelnih problema, kao što su: Problemi parkiranja u Beogradu; Saobraćaj i klimatske promene; Parkiranje i javni prevoz; okupe najvažniji akteri iz sfere nadležnih institucija i organizacije i pojedinci posebno zainteresovani, ali i odgovorni za unapređenje stanja u ovim temama. Iz njih su kao dodata vrednost projektu proistekle i 2 javne ekološke tribine, pokretanje novih partnerstava i aktivnosti sa opštinama Savski Venac i Vračar.

Međusektorska grupa je za okosnicu imala paneliste prvog okruglog stola iz beogradskih institucija i organizacija, zatim je kroz pripremne sastanke za nacionalni konsultativni sastanak proširila svoj sastav na veći broj predstavnika lokalnih zajednica iz Srbije. Na poslednjem, 5-tom sastanaku radne grupe, na kom su učestvovali najaktivniji akteri tokom projekta, izražena je volja i namera da se nastavi sa zajedničkim radom i po završetku projekta.

Konsultativni proces zasnovan na opservacijama stečenim tokom realizacije prethodnih aktivnosti, uključujući 3 pripremna sastanka u Užicu, Nišu i Novom Sadu i veliki nacionalni sastanak u Beogradu, jasno je pokazao da: teme planiranja razvoja održivog transporta imaju važnu i urgentnu poziciju kod mnogih lokalnih zajednica; dosadašnja praksa nije bila zasnovana na međusektorskoj saradnji; je veliki broj aktera i sektora koji treba da budu konsultovani kada je u pitanju odnos transporta i životne sredine, jer to svakako nije pitanje specijalizacije jedne struke.

Od brojnih preporuka koje su definisane tokom navedenih aktivnosti, u kojima je učestvovalo oko 200 pojedinaca, izdvajaju se 3 grupe koje nam ukazuju na dalje pravce u kojima ova tema i rad platforme zaintersovanih strana treba da ide:

• Neophodno je praktikovati i povećavati učešće građana u svim procesima planiranja razvoja transporta.
• Poboljšati uslove za bezbedan biciklistički saobraćaj, u kontekstu izgradnje nove infrastrukture: staza, parkirališta, traka na kolovozima i adekvatne signalizacije.
• Napraviti reviziju postojećih edukativnih programa o saobraćaju u obaveznom školstvu i vozačkoj obuci i podsticati neformalne programe edukacije sa ciljem poboljšanja saobraćajne kulture i podizanja svesti o potrebi za razvojem održivijih rešenja transporta.

Namera projektnog konzorcijuma “Pravo na BeoGrad” je da nastavi sa održavanjem platforme zainteresovanih organizacija i institucija (u formi neformalnog radnog tela) spremnih da u delokrugu svojih misija rade na sprovođenju ovih preporuka i po isteku projekta.

Specifične teme promotivno-edukativne kampanje kroz ulične akcije pratile su osnovne probleme koji su diskutovani tokom konsultantske komponente:

• Integracija bicikla u javni prevoz – bila je okosnica akcije održane u Beogradu i Kleku kod Zrenjanina.
• Zagovaranje za smanjenje gradnje novih parking mesta u centru Beograda – bilo je smešteno u performans „Parking time”.
• Izgradnja i postavljanje češlja za bicikle ispred Kancelarije za mlade na Novom Beogradu, predstavljalo je „pokaznu vežbu” za jednu od preporuka konsultativnog procesa.

Pet radionica za mlade održane su u beogradskoj opštini Palilula, u tri isturena odelenja osnovne škole Olga Petrov, u seoskim mestima Dunavac, Kovilovo i Glogonjski rit, sa namerom da pospeše uključivanje perifernih delova grada koji još uvek mogu izbeći greške u ravoju transporta prateći preporuke održivog planiranja.

Iako je grantirani predlog projekta predvideo samo izradu komparativne analize Beograda sa drugim gradovima u okruženju, dodatnim zalaganjem obezbeđeno je kofinansiranje za sprovođenje istraživanja o stavovima građana, koje imalo za cilj da utvrdi postojeće tendencije u viđenju saobraćaja u Beogradu od strane građana, kako bi se na osnovu osnovnih nalaza definisala metodologija za sprovođenje dubinskog istraživanja na ovu temu.

Komparativna analiza se bavila Beogradom u odnosu na gradove sa koji su imali ili još uvek imaju slične infrastrukturne probleme. Vodilo se i kriterijumom: da je struktura grada, u fizičkom i populacionom smislu slična kao i beogradska i na posletku da su to gradovi u nekom neposrednom okruženju, što je značilo da osim geografskih sličnosti, neophodna je i sličnost u mentalitetu populacije. U finalnom prikazu dat je po jedan pozitivan primer saobraćajne infrstrukture u: Zagrebu, Ljubljani, Budmpešti i Beču.

Percepcija i stavovi građana prema saobraćaju u Beogradu – bilo je pilot istraživanje i izvedeno je kroz metod fokus grupa. Tokom ispitivanja, testirane su i različite ideje koje bi mogle doprineti rešavanju problema gužvi i zastoja u saobraćaju. Posebna pažnja posvećena je razumevanju i mapiranju mesta za intervenciju. Testirane su ideje koje ne spadaju u red kapitalnih investicija (izgradnja mostova, metroa), već su predložene mere podrazumevale manje zahvate – posmatrano u kontekstu sredstava i vremena. Obzirom da ovi predlozi značajno utiču na promene svakodnevnih obrazaca ponašanja učesnika u saobraćaju, posebna pažnja posvećena je proceni spremnosti ispitanika, da prihvatajući neku od njih, menjaju svoje navike.

EKOcentar
Klub Mladih Arhitekata