Danas je u Palati Srbija predstavljen Instrument za uključivanje principa da niko ne bude izostavljen u zakonska i strateška dokumenta Republike Srbije.
Srbija je prva zemlja koja je spremila ovakav Instrument, u kojem je princip „da niko ne bude izostavljen“ dobio praktičnu dimenziju i vrednost.
Princip „da niko ne bude izostavljen“ (LNOB) je jedan od pet vodeći principa Agende 2030 za održivi razvoj koji stavlja akcenat na davanje prioriteta „onima koji su najviše isključeni“ s ciljem da stvorimo kohezivnije i ravnopravnije društvo, zasnovano na solidarnosti, uz promovisanje inkluzivnog razvojnog modela koji vodi ka održivoj budućnosti.
Instrument je namenjen svim onim akterima koji učestvuju u procesima izrade, usvajanja, implementacije i praćenja primene zakonskih i strateških dokumenata, posebno donosiocima strateških i planskih dokumenata na svim nivoima, ali i nezavisnim institucijama, civilnom društvu, ekspertima i akademskoj zajednici.
Intrument je komplementaran s principima iz Zakona o planskom sistemu, ukazuje nam na to da marginalizovane grupe nisu homogene, već da unutar grupa postoji višestrukost rizika i deprivacija. Za sada se Instrument odnosi samo na nacionalni nivo, a dok će naredna faza obuhvatiti i lokalni nivo.
U uvodnom obraćanju, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Elvira Kovač, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob i šef odseka razvoj, ekonomska i socijalna pitanja tematsko uključivanje specijalne procedure i pravo na razvoj, Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava, Tod Haulend, istakli su da zahvaljujući ovom dokumentu znamo ko su ti „nevidljivi ljudi s margina,“ koje institucije njima treba da se bave i na koji način, ali da na podjednako važna pitanja gde se oni nalaze, koliko ih je i na koje načine ih uključiti, tek predstoje odgovori.
Ukazano je da podaci u Srbiji, kada su u pitanju ljudska prava, pokazuju da se lako sklizne korak-dva unazad. Konstatovano je da treba raditi na okončanju ekstremnog siromaštva i smanjinju razlika između pojedinaca i grupa, i po vertikali i horizontali.
Velikom broju predstavnika Vlade Srbije, međunarodnih institucija, organizacija civilnog društva i medija, obratili su se i Aleksandra Petrović iz Tima za ljudska prava UN u Srbiji, Ivana Krstić s Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU, Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju, Vuk Raičević iz BG centra za ljudska prava i Darinka Radojević, iz Republičkog sekretarijata za javne politike.
Saglasili su se da je ovaj Instrument oruđe ali i prilika da Agendu 2030, zasnovanu na ljudskim pravima, kao i Ciljeve održivog razvoja, primenimo u praksi, ali i da je ovo samo prvi korak u zajedničkom poslu koji predstoji.
Kompletan dokument možete preuzeti OVDE.
