Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Srbiji itekako imaju značajnu ulogu kada je u pitanju zelena tranzicija, jedan od zaključaka panel diskusije „Recept za zelenu tranziciju MMSP“ koji je organizovao Arhus centar Novi Beograd, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Koliko Zelena agenda utiče na jedno poslovanje u Srbiji, da li je to prilika ili dodatna obaveza za MMSP i na koji način se može postati deo zelene ekonomije govorile su ekspertkinje u ovoj oblasti, Tanja Lindell, pomoćnica direktora Sektora udruženja privrede PKS, Responsible Business Hub, Darija Šajin, menadžerka Arhus centra Novi Sad i Aleksandra Rašović, MSc hemije, osnivačica i direktorka kozmetičke kuće AMELLES.
Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije i pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Osvrnuvši se na cilj Zelene agende, Lindell je objasnila da je Srbija tek na početku i da zelena tranzicija obuhvata ceo paket kako jedna kompanija upravlja svojim procesima.
“Zelenu tranziciju ne čine samo zelena i čista proizvodnja ili organski proizvodi, zeleni proizvodi i inovativna zelena tehnološka rešenja, već ona obuhvata ceo lanac i predstavlja ceo paket kako jedna kompanija upravlja svojim procesima – od odnosa prema zaposlenima do odnosa prema životnoj sredini, socijalnu politiku i način upravljanja kompanijom,” izjavila je Lindell.
„Svako ima značajnu ulogu u zelenoj tranziciji i uloga svakog pojedinca je bitna. Srbija je na početku ovog procesa, još uvek se radi na podizanju svesti, podizanju kapaciteta i znanja. Donošenje nacionalne i lokalne direktive i legislative bi bio sledeći korak. Međutim, čak i sada, svako ko želi da posluje sa EU primenjivaće obaveze koje su propisane EU direktivama i legislativom. Svakako, zelenu tranziciju ne treba shvatiti na taj način, već kao važan proces za održivo upravljanje kompanijom,” dodala je Lindell.
Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) su često suočena sa izazovima u implementaciji zelene tranzicije zbog ograničenih resursa i znanja. Relevantni partneri u ovom procesu uključuju organizacije civilnog društva i Arhus centre, koji mogu pomoći MMSP svojim znanjem i veštinama, kroz pružanje edukacija, resursa i stručne podrške u prepoznavanju prilika za unapređenje svojih poslovnih praksi i kako bi put ka zelenoj tranziciji bio lakši.
„Organizacije civilnog društva su važan katalizator u zelenim politikama koji pokreće zelene inicijative i doprinosi promenama na bolje. Zelena tranzicija nije egzotična agenda, nego jasan i ostvariv plan gde i Arhus centri imaju malu, ali važnu ulogu. Arhus centri su poželjni partneri za jačanje kapaciteta žena preduzetnica i privrede na putu ka zelenoj tranziciji. Oni mogu da pokrenu zagovaračke kampanje i promovišu primere dobre prakse, formiraju module saradnje sa MMSP i obrazovne module za jačanje MMSP kapaciteta, kao i da organizuju tematske događaje, okupe ključne aktere, informišu i edukuju građane o ovoj temi,” rekla je Šajin.
Na pitanje koji bi bio recept za zelenu tranziciju, Darija je odgovorila da bi glavni sastojci bili jačanje partnerstva, umrežavanje javnog, privatnog i civilnog sektora, međusektorska razmena iskustva, uključivanje građana i pre svega, poštovanje ljudskih prava i zaštita životne sredine.
Amelles kozmetika je mikro preduzeće koje u svojoj proizvodnji uvodi zelene inovacije, zahvaljujući podršci programa UNDP-a. Saradnja sa univerzitetom, institucijama i organizacijama civilnog društva pokreće razvoj i doprinosi boljem plasmanu na tržištu.
„Recept za zelenu tranziciju za jedno mikro preduzeće koje se bavi zelenom ekonomijom jesu, pre svega, edukacija i informisanost. Ukoliko se bavite kozmetičkim proizvodima, jako je važno da saznate koji su benefiti zelenog poslovanja, da pronađete način kako da se smanji generisanje otpada, iskorišćenje sekundarnih sirovina i nusproizvoda. Vaši proizvodi treba da sadrže više prirodnih sastojaka ali i da pronađete i neke održive materijale koji mogu da zamene određene hemikalije koje se koriste u proizvodnji kozmetike. Kada je u pitanju ambalaža, koristite održivu ambalažu kao što je to višekratna ambalaža koja može ponovo da se iskoristi u samoj proizvodnji,” rekla je Rašović i istakla da mikro preduzeća itekako mogu da doprinesu i smanjenju svog karbonskog otiska tako što će uspostaviti saradnju sa lokalnim proizvođačima sirovina i da na taj način smanjiti emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte.
Arhus centar Novi Beograd uspostavljen je novembra 2015. godine u okviru Mladih istraživača Srbije, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Misije OEBS-a u Srbiji. Panel diskusija „Recept za zelenu tranziciju mikro, malih i srednjih preduzeća“ realizovana je u okviru projekta „Jačanje uloge Arhus centara u mobilizaciji podrške za negovanje zelene poslovne kulture kroz participativno donošenje odluka” koji sprovodi mreža Arhus centara u Srbiji, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
