Biodiverzitet kroz iskustvo
Kako su svakodnevne odluke povezane sa zdravljem ekosistema? Zašto je nestanak jedne vrste važan za čitavu prirodu? I šta pojedinci i zajednice mogu da urade kako bi zaštitili biodiverzitet? O ovim pitanjima razgovarali su učesnici dva međunarodna volonterska kampa koje su Mladi istraživači Srbije organizovali tokom leta 2025. godine.
Radionice posvećene biodiverzitetu održane su u okviru međunarodnih volonterskih kampova „Stories by the Lake“, u Deliblatu, od 19. jula do 1. avgusta, i „Birds Eldorado“, u Kupinovu, od 17. do 30. avgusta 2025. godine. Kroz interaktivne radionice, aktivnosti na otvorenom i zajedničke diskusije, učesnici su istraživali značaj biodiverziteta, pretnje sa kojima se suočavaju prirodni ekosistemi i mogućnosti za aktivno uključivanje pojedinaca i zajednica u njihovu zaštitu.
Program je bio zasnovan na metodama neformalnog obrazovanja, timskom radu, kreativnim vežbama i neposrednom iskustvu u prirodi. Cilj je bio da učesnici bolje razumeju kako ljudske aktivnosti utiču na biodiverzitet, ali i na koji način zajedničko delovanje može doprineti očuvanju prirodnih staništa.
Od svakodnevnih navika do posledica po ekosisteme
Jedna od aktivnosti, „Lanac posledica“ (The Chain of Consequences), bila je posvećena razumevanju povezanosti svakodnevnog ponašanja i širih posledica po životnu sredinu. Polazeći od jednostavnog primera poput nepropisnog odlaganja otpada, učesnici su istraživali kako naizgled male pojedinačne odluke mogu uticati na zdravlje ljudi, biodiverzitet i turizam.
Razgovarali su o ekološkim izazovima koji utiču na Specijalni rezervat prirode Kraljevac, razmenjivali iskustva iz svojih zemalja i predstavljali primere dobrih praksi. Aktivnost je pokazala da zaštita prirode nije odvojena od svakodnevnog života i da posledice ljudskog ponašanja prevazilaze neposredno okruženje u kojem nastaju.
Drvo biodiverziteta: razumevanje uzroka i posledica gubitka vrsta
Kroz aktivnost „Drvo biodiverziteta“ (Biodiversity Tree Exercise), učesnici su u četiri grupe istraživali ugroženost različitih vrsta i ekosistema: pčela, koralnih grebena, snežnih leoparda i belorepana.
Svaka grupa imala je zadatak da napravi drvo koje simbolično predstavlja problem ugrožavanja biodiverziteta. Korenje je prikazivalo uzroke ugroženosti, stablo posledice nestanka vrsta, dok je krošnja predstavljala moguća rešenja. Na ovaj način učesnici su povezivali uništavanje i fragmentaciju staništa, zagađenje i klimatske promene sa posledicama po funkcionisanje ekosistema.
Poseban značaj aktivnosti bio je u sagledavanju problema iz različitih perspektiva – od neposrednih uzroka ugrožavanja pojedinačnih vrsta do širih posledica po prirodu i mogućnosti za individualno i kolektivno delovanje.
Učenje od prirode kroz neposredno iskustvo
Radionica „Mini ekspedicija – Učenje od prirode“ (Mini Expedition – Learning from Nature) omogućila je učesnicima da stečena znanja povežu sa neposrednim iskustvom prirodnog okruženja. Tokom aktivnosti u Specijalnom rezervatu prirode Kraljevac, fokus je bio na značaju vlažnih staništa i biodiverziteta.
Kroz tiho posmatranje, refleksiju, fotografisanje i vežbe usmerene na svesno doživljavanje okruženja, učesnici su istraživali prirodu koristeći sva čula. Ovakav pristup podstakao je dublju emocionalnu i ličnu povezanost sa prirodnim staništima i ukazao na značaj neposrednog kontakta sa prirodom u procesu učenja o njenoj zaštiti.
Od prepoznavanja problema do zajedničkih rešenja
Tokom radionica učesnici su izdvojili brojne izazove koji ugrožavaju biodiverzitet: uništavanje i fragmentaciju staništa usled urbanizacije, zagađenja i intenzivne poljoprivrede, klimatske promene, kao i prekomernu upotrebu pesticida i hemikalija koje ugrožavaju vrste, oprašivače i biodiverzitet zemljišta.
Posebno su istaknuti nedovoljna informisanost javnosti, slaba primena propisa u oblasti zaštite životne sredine i davanje prednosti ekonomskim interesima u odnosu na očuvanje prirode. Učesnici su ukazali i na nedovoljno uključivanje lokalnih zajednica, kao i na gubitak tradicionalnih znanja o zaštiti prirodnih ekosistema. Jedna od zajedničkih briga bila je i kakve će prirodne sisteme buduće generacije naslediti.
Kao odgovor na prepoznate probleme, učesnici su naglasili važnost obrazovanja o životnoj sredini, odgovornih svakodnevnih izbora i aktivnog učešća u zaštiti prirode. Predložili su veće uključivanje mladih u volonterske aktivnosti ekoloških organizacija, formiranje lokalnih zelenih površina sa autohtonim vrstama i razvoj inicijativa za zaštitu biodiverziteta koje pokreću same zajednice.
Istaknuta je i potreba za snažnijom saradnjom organizacija civilnog društva, stručnjaka, škola, lokalnih zajednica i institucija. Među preporukama našli su se efikasnija primena zakona, proširivanje i kvalitetnije upravljanje zaštićenim prirodnim područjima, podrška održivoj poljoprivredi i obezbeđivanje odgovarajuće finansijske i pravne podrške za očuvanje biodiverziteta.
Učesnici su takođe predložili da buduće edukativne aktivnosti uključe više praktičnih akcija, poput sadnje autohtonih vrsta i praćenja lokalnog živog sveta, kao i podršku inicijativama koje mladi pokreću u školama i svojim zajednicama.
Radionice su pokazale da je za razumevanje i zaštitu biodiverziteta važno povezati znanje sa iskustvom, a prepoznavanje problema sa konkretnim delovanjem. Kroz zajedničko učenje, razmenu iskustava i neposredan kontakt sa prirodom, učesnici su istraživali kako odgovornost za očuvanje prirode pripada svima – pojedincima, zajednicama i institucijama.
Kako ističe Johan Rockström: „Vrednost biodiverziteta ogleda se u tome što naše ekosisteme čini otpornijim, što je preduslov za stabilna društva; njegovo bezobzirno uništavanje isto je kao da palimo svoj čamac za spasavanje.“
O projektu
Radionice na međunarodnim volonterskim kampovima održane su u okviru projekta EYA – European Youth in Action, koji ima za cilj osnaživanje mladih širom Evrope za učešće u razgovoru i donošenju odluka o pitanjima klimatske pravde. Projekat se posebno bavi energetskom tranzicijom, greenwashingom i zaštitom biodiverziteta.
